Razumeš li koliko si ti redak, kakav si raritet, sine moj?

bkostandinovic
Apr 24
4 min read

Updated: Apr 25

„Tata, da li si se ikada pitao kolika je bila verovatnoća da se baš ja rodim, da baš ja budem tvoj sin?“, bilo je pitanje koje sam dobio od jednog od dvojice mojih mezimaca.

Priznajem, nisam razmišljao puno o tome na taj način. Filozofski. Mada često volim da „filozofiram“. Razmišljao sam puno o rođenjima, čak i uživo prisustvovao dva puta. Zaista je to „vanzemaljski“ čin. Nestvaran. Nezamisliv. Čini mi se da naš mozak ne može realno da procesuira proces stvaranja i rađanja beba. Ali, istina je, nikada nisam razmišljao o verovatnoćama rođenja mojih dečaka...

Dr. Ali Binazir je američki autor, govornik i stručnjak za ličnu transformaciju, poznat po svom radu u oblasti sreće, ljubavi i međuljudskih odnosa. On je naučno analizirao veoma originalno i zanimljivo pitanje koje si mi, sine, ti postavio: „Kolika je verovatnoća da se baš ja rodim?“ Dr. Binazir je u obzir uzeo brojne faktore koji utiču na tvoj postanak i tvoje rođenje, njegov proračun obuhvata više aspekata i izgleda ovako:

Verovatnoća da se mama i ja sretnemo bila je 1:20,000
Verovatnoća da ostanemo zajedno dovoljno dugo da imamo decu je 1:2,000
Verovatnoća da se baš taj jedan moj spermatozoid spoji sa baš tom jajnom ćelijom tvoje majke odakle ćeš se stvoriti baš ti je 1:400 triliona
Verovatnoća da se svaki tvoj predak reprodukuje uspešno kroz 150,000 generacija je 1:10, što znači ukupno kroz sve generacije 1:10^150,000.

Krajnji zaključak Dr. Binazir-a je da je verovatnoća da baš ti budeš rođen otprilike 1:10^2,685,000. Dolazimo do broja sa 2,6 miliona nula.

Analizirajući tako tvoje rođenje i tvoje postojanje zaključujem da je to toliko malo bilo verovatno da se može smatrati statističkom greškom. Ali, statistika je kao bikini, pokazuje sve - a ne pokazuje ništa. Ti, iako si realno bio statistička greška, sada sediš, gledaš u mene. Čitaš ovaj tekst. Razmišljaš. Komuniciraš. Ispituješ. Razgovaraš. Očaravaš me. A ja se, posmatrajući te, pitam čime sam zaslužio da baš ti budeš moje dete. Takav kakav jesi. Jedinstven. Unikatan.

Dr. Binazir koristi analogiju da ilustruje ovu mizernu verovatnoću, da nam što više približi (ne)verovatnoću rođenja svakog od nas. Ova analogija pomaže mi da shvatim koliko je tvoj postanak izuzetno retka i posebna okolnost.

Zamisli, sine moj…

…da si bacio strelu iz svemira, hiljadama svetlosnih godina daleko, nasumično, bez gledanja i ona pogodi centar mete od 1 cm prečnika koja se nalazi na Zemlji, tačno u sredini Sahare. To je još hiljadu puta verovatnije nego da se ti rodiš.

…da postoji jedan jedini pojas za spasavanje bačen negde u prostranstvu najvećeg okeana i da postoji samo jedna jedina kornjača koja pliva u tom okeanu. Verovatnoća da ta kornjača izroni svoju glavu iz vode i provuče je baš kroz taj jedan jedini pojas za spasavanje koji pluta u okeanu veća je od verovatnoće da se ti rodiš.

…da pokušavaš da nađeš jednu jedinu iglu u plastu sena veličine našeg celog univerzuma i uspeš iz prvog pokušaja. To je i dalje verovatnije od tvog postojanja.

…da se 150,000 puta nasumično bira između "da" ili "ne" i da svaki tvoj predak mora da odabere tačno ono što treba u tih 150,000 puta da bi ti postao stvaran. Greška u bilo kojem koraku i ti ne bi postojao. Verovatnoća da se to desi je veća od verovatnoće tvog rođenja.

Ukoliko poredimo tvoje rođenje sa verovatnoćama nama poznatih “čuda” koja se jako retko dešavaju situacija izgleda ovako:

Pogoditi 6 od 6 na LOTO-u (npr. Loto 7/39) je 1:15 miliona.
Biti ubijen od strane asteroida je 1:74 miliona.
Pogoditi Royal Flush u pokeru iz prve je 1:649,740.
Preživeti pad iz aviona bez padobrana je 1:60 miliona.
Da izbrojiš sve zvezde u svemiru je 1:78,740,157,480,000.
A da se baš ti rodiš je 1:10^2,685,000 – to broj sa 2,6 miliona nula!!!

Posmatrajući ove brojke realna verovatnoća tvog postanka bila je gotovo nemoguća, ali ti si ipak tu. Dakle, iako je bilo prosto neverovatno da se baš ti rodiš, činjenica da si sada živ, da postojiš čini te jedinstvenim, retkim i veoma dragocenim. Najdragocenijim. Draguljem. Dijamantom. Tvoje postojanje je statističko čudo. Bukvalno je bilo neverovatno da se rodiš, a ipak si uspeo. Kao crni labud. Pobedio si. Rođen si. Upravo zbog toga si jedinstven i poseban. Jedan jedini pored svih onih koji nisu uspeli. Baš ti si se izborio za to da budeš baš moje dete.

Ti živiš, misliš, radiš, igraš se, stvaraš.

Ti hodaš, trčiš, skačeš, glupiraš se, nerviraš me, dovodiš do ludila.

Ali u isto vreme ti grliš, ljubiš, voliš, osećaš, razgaljuješ, činiš me ponosnim, ulaziš pod kožu, pokazuješ mi kako izgleda ljubav.

I zato, sine moj, uživaj u životu u svakom danu, svakom satu, svakom trenu. Zaslužio si. Dobro si se, kroz istoriju, „namučio“ da bi se rodio. I zato sada, kada si tu nakon nemoguće misije tvog rođenja, nemoj dozvoliti da život samo prođe pored tebe. Zgrabi ga. Iskoristi ga. Carpe diem. Stvori sudbinu koju možeš voleti i uživaj u njoj! A ja, ja sam tu da uživam u tebi i da ti pomognem da budeš sretan.

Misli, radi, stvaraj. Hodaj, trči, skači. Grli, ljubi, voli.

Živi!!!

Gledam moje dečake. Predivna stvorenja. Zlatna deca. Svemir mi je, nekim čudom, poslao baš njih. A ja sam baš njih, takve kakve jesu, oduvek i želeo.