Pozdrav Boki, ovde Mars, da li se čujemo?
Ne znam više šta da radim po ovoj vrućini, postalo je nesnosno da se živi na Zemlji. Danima sunce nemilosrdno prži, ne mogu više ni da radim, ni da sedim, ni da se krećem. Kada bih mogao negde da pobegnem. Najlakše mi je da se zavalim u neki hlad i upadnem u lagani san. Tako je i danas, sedim pored bazena, u hladu i polako odlazim...
Kroz magnovenje ponovo se javlja glas:
„Halo Boki, ne spavaj! Ovde Ilon Mask, zovem sa Marsa. Upravo se vozim novim Tesla elektro-svemirskim modelom projektovanim specijalno za površinu Marsa. Potpuno je ludo! Želim da ti saopštim da je moja veštačka inteligencija uspela da preko Starlinka uz korišćenje Neurolinka baš tebe prepozna i odabre kao najpogodnijeg zemljanina koji bi mogao da se priključi našem novom SpaceEx projektu slanja prve grupe turista sa Zemlje na Mars. Ti bi trebao da vodiš ceo taj projekat. Hitno mi treba tvoj odgovor, ne mogu da čekam.
Čovečanstvo ne može da čeka! “
Ali Ilone...
Taman sam sebi namestio lepu zonu komfora, sve mi je potaman.
Šta sad?
Čitam Volter Ajzaksona (Walter Isaacson) po četvrti put. Sada biografiju Ilona Maska. Čovek jako dobro piše biografije. Kada malo bolje razmislim družio sam se sa njim na preko 3000 stranica čitajući njegove četiri knjige. Sve su ogromne. Fenomenalne knjige. Hiljade strana fantastičnog štiva.
Izbacio je još 2011. godine biografiju Stiv Džobsa, baš u godini njegove smrti. Sećam se da sam knjigom bio oduševljen, kao da sam čitao udžbenik o menadžmentu, liderstvu i donošenju odluka. Tih godina je Apple pod vođstvom genijalnog Džobsa imao neverovatan rast. Njegova smrt u oktobru 2011. godine dodala je dodatnu mitsku vrednost kompaniji ali i samoj knjizi.
Nešto kasnije sam počeo da se zanimam za slikanje i kao poklon dobio sam Ajzaksonovu biografiju Leonarda da Vinčija. Jako dobra i kvalitetna knjiga, više napisana kao neka vrsta umetničke ili slikarske monografije, jako dobro urađene u koloru gde je veoma precizno i detaljno prikazan kompletan široko-obuhvatan rad samog umetnika i nespornog genija iz XV veka. Neverovatan čovek, izumitelj, slikar, naučnik, um, dovoljno je reći samo Leonardo. I sve to pre 500 godina. Pre pola milenijuma.
Prošlog leta sam čitao treću Volterovu biografiju o Albertu Ajnštajnu, po mnogima najinteligentnijem čoveku koji je ikada živeo na zemlji. Knjiga ima skoro osam stotina strana, jako je obimna, uostalom kao i sve ostale Ajzaksonove biografije. Sećam se da sam je čitao pola leta. Obuhvata kompletan život kontraverzne ličnosti kao što je bio Anjštajn, njegov odnos sa porodicom, veoma čudne i nerazumljive odluke vezano za decu i suprugu Milevu. Analizira i njenu ulogu u Ajnštajnovom životu i njegovim uspesima, njegove poslovne odluke kao i puno priča o njegovom naučnom radu, teoriji relativiteta pa i uloge u stvaranju nuklearne bombe.
I sada je na red došao još jedan neverovatan lik, trenutno možda i najkontraverznija i najzanimljivija ličnost današnjice. Ilon Mask, genije sa neverovatnim idejama, preduzetnik za koga nemoguće ne postoji, za koga je sve što izgleda nemoguće jedan novi izazov sa kojim se treba izboriti. Užasno brz, posvećen, nadaren, pametan, obrazovan, jednostavno genijalan do granice ludila Mask je čovek koji pomera granice, pomera svet napred i ide daleko gde najveći broj nas ne može ni mislima da dobaci. Ali, sa druge strane jako težak, kontraverzan, zahtevan, poslovno surov, bez puno empatije i razumevanja za ljude, sa jasnim ciljem koji mora na ovaj ili onaj način da se ostvari.
Neko onomad na jednom predavanju gde je studija slučaja bila o Ilonu Masku pred celom grupom reče da Mask uopšte ne postoji, da je to još jedna od američkih izmišljotina i fikcija za zavaravanje širokih narodnih masa. Da je to pravljenje junaka i heroja kao što su Rusi u drugom svetskom ratu imali svog vojnika snajperistu Zajceva, ili kao što smo mi u komuniznu imali u cilju podizanja radničkog duha i posvećenosti čuvenog rudara Aliju Sirotanovića, rudara čiji je san bio da iskopa „Hiljadu tona za jedan dan“, kao što to Nele i “Zabranjeno pušenje” i otpevaše. Da li je možda i to moguće? Nisam razmišljao o tome na taj način. Ipak mislim da je genije tu, među nama, da se sve više uvlači u naš život i da nijedan projekat koji je zagrizao nije počeo da ostavlja trag na naše živote. Električni automobili, svemirski program gde je postao prvi privatni i trenutno najveći dobavljač NASA za odlaske u svemir, povezivanje računara i čovekovog mozga, internet iz svemira, bušenje podzemnih tunela, solarni krovovi, transport kroz tube gde se levitira na magnetnom polju, sve je to samo igra za jednog Maska, genija ili ludaka?
A sada Mars. Zamislite taj trenutak kako sedate u Staršip i krećete na putovanje ka Marsu, Wow, sigurno bi bilo ludo. Postavlja se već decenijam pitanje da li je čovek zaista kročio na Mesec? Hiljadu teorija zavere, filmski studiji, borba Amera i Rusa u hladnom ratu oko dominacije u svemiru. Navodno je zaista Amer otišao 1969, išao nekoliko puta sve do 1973. kada je počela naftna kriza i posle toga više nije odlazio. Kaže, uzeo je odozgo sve što mu treba i što ga zanima. Ili je sve možda u tom nemilosrdnom hladnom ratu snimljeno u studiju negde u američkim pustinjama, ko bi to zaista mogao od nas da zna? Ja sam sto puta gledao u Mesec sa razmišljanjem kako bi bilo dobro da odem gore. Neverovatan poduhvat. Kakav izazov! A zamislite tek put na Mars?
Ja zamišljam. I u živam u tome. Vruće mi je na Zemlji. Prevruće. Pokušavam negde da pobegnem. Makar u snu. Pokušavam da se ne probudim iz sna, lepo mi je da po ovoj vrućini sanjarim.
Opet se javlja Mask.
„Halo Boki, stižeš li, ja ne mogu da čekam? Budućnost neće doći dovoljno brzo ako je na to ne primoramo!“
Šta mi je činiti?
Should I Stay or Should I Go?
Ah Ilone, ah...
Da li bi vi radili za Maska?
dr Bojan Kostandinović
Centar za edukaciju i razvoj potencijala
IMPLEMENTACIJA ZNANJA
Komentáře