Hrabar Viking nad provalijom stoji, iza njega se brod u plamenu talasa, “Samo skok nas spašava, Vikinzi moji, samo preko provalije za nas ima spasa!”
Vikinzi su bili skandinavski narod od koga su strahovale mnoge države, narodi i vladari. Sama pomisao na vikinške brodove, a kamoli njihova pojava, ledila je krv u venama i najhrabrijim ratnicima. Vikinzi su bili jedni od najžešćih i najhrabrijih boraca na svetu. Do XI veka Vikinzi su osvojili Francusku, Englesku i još pola Evrope, dobar deo evropskog dela Rusije, Sredozemlje, stigli čak do obala Portugalije. Doplovili su i do reke Kongo u Africi, a smatra se da su kolonizacijom Labradora bili prvi osvajači Amerike.
Šta je bio ključ uspeha Skandinavaca? Kako su bili tako moćni, šta ih je izdvajalo od ostalih ratnika protiv kojih su se borili? Kakve su odluke oni donosili i u čemu se ogledala njihova uspešnost? Da li je to bila hrabrost, veština, odlučnost, znanje, neumoljivost, sreća, ili možda sve to zajedno? Čitajući o Vikinzima u oko mi je upalo nekoliko detalja koji bi mogli da objasne njihov uspeh.
Zapitah se da li sam ja spreman da budem Viking?
Postoji verovanje da su vikinški ratnici, kada bi se iskrcali na novu obalu i krenuli u osvajanje, pre pokreta spalili sve svoje brodove kojima su došli. To su radili da ne bi imali alternative, ili će da pobede i ostanu na zemlji koju su napali, ili će svi poginuti. Nema povlačenja i bekstva nazad. Morali su u svakom trenutku da daju sve od sebe, da ulože i poslednji atom snage jer ukoliko bitka krene loše po njih, odstupnice nema. Samo su dve opcije bile u igri: pobeda ili smrt.
U životu postoje trenuci kada morate da spalite svoje stare brodove i ukrcate se na nove. Nekada je to užasno teško, ali jedino to je moguće, jedino to nas gura napred. Stari brodovi se često uspore, postanu teški, spori, tromi, a nama je potreban brod koji će brzo ploviti, nošen nekim novim vetrovima.
Da li ste vi spremni da spalite brodove kojima ste do sada plovili?
Jedna skandinavska priča iz doba Vikinga govori o devojci Roniji koja se zaljubila u momka iz komšiluka, uprkos tome što su njihove porodice bile u krvnom neprijateljstvu. Te dve porodice su živele na suprotnim stranama jedne ogromne provalije koju niko nikada nije preskočio. Provalija je bila toliko duboka da svako ko bi probao da je preskoči i u tome ne uspe, pronašao bi sigurnu smrt na njenom dnu. Jednom je momak došao da poseti svoju dragu u njenoj porodičnoj tvrdjavi. Kada ga je njen otac video, odmah ga je uhapsio i zatvorio u visoku kulu, sa namerom da nanese bol njegovoj porodici.
Ronija nema izbora. Stoji na ivici provalije i sprema se da skoči. Svesna je da ukoliko preskoči provaliju, biće zarobljena od strane druge porodice i na taj način će spasiti svog voljenog. Ukoliko ne uspe, sve je izgubljeno. Umreće i ona i njen dragi koji će biti u nemilosti njenog oca. Umreće oni, sa njima će umreti i njihova ljubav. Da bi skočila, potrebna joj je ogromna hrabrost, dobro zna da je pokušaj skoka totalna ludost. Ako ne preskoči, to je kraj. Ali, skok joj je jedina šansa.
I uspela je. Ronija je preskočila provaliju.
U životu postoje trenuci kada čovek mora da skoči. Da napravi taj težak, rizičan i naizgled nemoguć korak. Koliko god to izgledalo opasno, strašno, neverovatno, nekada nam je skok preko provalije jedini izbor. Oni koji odaberu siguran i bezbedan put nikada neće preskočiti provaliju koja se pred njima našla. Ostaće zauvek da stoje na možda pogrešnoj strani, zarobljeni u prošlosti, zarobljeni u večitom žaljenju za neostvarenim skokom.
Da li ste vi spremni na taj veliki, naizgled nemoguć skok preko provalije?
“Da li ste spremni da budete Vikinzi,
da li sam spreman da Viking budem ja?
Da li imam hrabrosti da brodove spalim,
Kroz život da skačem, ne samo da se žalim?”
dr Bojan Kostandinović, Viking u skoku