• bkostandinovic

Superstarovi su važni, ali je dobar tim još važniji!

Updated: Nov 15, 2020


„Ne igra 10 najboljih igrača već 10 igrača koji najbolje igraju zajedno u timu.“


Aleksandar Đorđević, Selektor košarkaške reprezentacije Srbije

Često u organizacijama nailazimo na situacije da su pojedini zaposleni toliko dobri i kvalitetni da vuku ceo sistem napred. High performer-i, sjajni individualci koji znaju svoj posao uticaće na to da organizacija posluje dobro i da se ostvaruju vrhunski rezultati bez obzira na to što оnа sama nije dovoljno jaka i ima puno organizacionih problema i nedostataka.


Ali, na žalost, veliki broj nas ne može da računa na to da ćemu u timu uvek imati takve ljude. Njih nema mnogo na tržištu rada, a potražnja za njima je velika. Da bismo izbegli situaciju da neimanjem takvih ljudi ili njihovim odlaskom iz kompanije ista ne počne da beleži loše rezultate, jako je važno da razvijamo sistem, organizaciju, timski rad i timski duh u njoj. U teškim trenucima snaga organizacije će biti ta koja će prevagnuti.

Neretko nailazimo na situacije da tim sa prosečnim igračima napravi mnogo bolji rezultat od tima koji ima natprosečne individualce koji rade u loše organizovanom sistemu. Ugled, poštovanje i uticaj koji organizacija ima na tržištu, poverenje koje u njoj i izvan nje postoji, zajedništvo, dobra organizaciona kultura i slični faktori dovode do odličnih poslovnih rezultata i prave razliku između loših, dobrih i najboljih. Umesto da se usmerimo ka traženju jakih individualaca, vreme je da se okrenemo razvoju svojih timova i jačanju organizacije.


High performer-i su važni, ali je tim još važniji!

Organizacija slaba ali igrači jaki

Setimo se 1995. godine i svoje zemlje, tada već nekoliko godina pritisnute sankcijama i blokadom.

Odbojkaški savez Jugoslavije u takvim okolnostima služio je ponajviše da organizuje igranje domaće lige i izdaje sertifikate malom broju igrača koji odlazi u inostranstvo. Kancelarija sa par zaposlenih bila je zbog sankcija bez velikog ili čak nikakvog kontakta sa ostalim odbojkaškim federacijama Evrope i sveta.


U leto te 1995. prvi put nakon višegodišnje blokade muška seniorska odbojkaška reprezentacija izlazi “napolje” na evropsko prvenstvo u Atini. Selektor Lazar Grozdanović i trener Zoran Gajić poveli su neverovatno talentovanu generaciju igrača željnih dokazivanja na međunarodnoj reprezentativnoj sceni, igrača koji su pod sankcijama krvavo godinama radili i čekali svoju šansu. Kombinacija već dokazanih na internacionalnim terenima kao što su Žarko Petrović, Željko Tanasković, Dejan Brđović i Slobodan Kovač i onih koji tek treba da se dokažu kao što su Nikola Grbić, Vladimir Grbić, Goran Vujević, Andrija Gerić, Slobodan Boškan, Đula Mešter, Rajko Jokanović i Đorđe Đurić.


Na iznenađenje mnogih napravljen je neviđen, neverovatan uspeh. Nakon 20 godina na evropskom prvenstvu je osvojena medalja, reprezentacija se okitila bronzom. Uspeh je učinjen pre svega zahvaljujući sjajnoj generaciji igrača koji su činili reprezentaciju i mudrom vođenju sa klupe. Snaga odbojkaškog Saveza Jugoslavije u tom trenutku bila je u evropskim razmerama zanemarljiva. Jedna mala sportska organizacija, lokalno organizovana i finansijski potpuno nemoćna.


Godinama nakon te 1995. muška seniorska odbojkaška reprezentacija osvaja medalje. Svake godine poneku, nekada najsjajniju, ponekad srebro ili bronzu, sve dok nije dostigla svoj vrhunac 2000. godine osvojivši zlato na Olimpijskim igrama u Sidneju. Ekipa koja je iznela najveći deo posla je u tom trenutku bila takva da smo na skoro svakoj od pozicija imali najboljeg igrača na svetu. Legendarna braća Grbić, neverovatni dvadesetogodišnji Ivan Miljković, Vujević, Gerić… Sve sami High performer-i. Superstarovi.


Odbojkaški savez kao organizacija je i dalje bio nedovoljno jak.



Igrači dobri ali organizacija još bolja

U periodu pre Sidneja i ubrzo nakon njega najstariji igrači polako počinju da se povlače iz reprezentacije. Dolaze neki novi klinci, bore se za svoje mesto pod suncem, menja se tim, ali se medalje i dalje osvajaju. Kvalitet igrača polako počinje da opada, iz „zlatne“ olimpijske reprezentacije odlaze kao poslednji Nikola Grbić i Ivan Miljković. Svetskih superstarova od tada u reprezentaciji više nema.


I tu počinje jedna nova era.


Istinskih planetarnih zvezda u muškoj reprezentaciji već godinama više nemamo, ali snaga organizacije od 1995. godine pa do danas sve više raste. Bilo je takmičenja kada smo sa prosečnim, čak i nedovoljno kvalitetnim igračima osvajali najsjajnije svetske i evropske medalje.

Međutim, Odbojkaški savez sa svakim novim takmičenjem sve više jača. Razvija se ženska odbojka gde takođe postajemo supersila, medalje počinju da osvajaju univerzitetske i mlađe selekcije. Dobijamo poverenje da organizujemo najveća evropska i svetska odbojkaška takmičenja. Naši predstavnici – igrači i bivši igrači, odbojkaški radnici, novinari dobijaju mesta u međunarodnim odbojkaškim institucijama. Naša organizacija vremenom postaje jedan od najjačih odbojkaških saveza na svetu. Srpska odbojka, srpski odbojkaški radnici i srpski igrači su postali izuzetno respektabilni u evropskim i svetskim razmerama.


Situacija se promenila, u prvi plan je postavljen sistem, tim i timski rad. Osnova za uspeh više nisu individualni kvaliteti pojedinaca kao što je to bilo 1995. već izuzetno jaka organizacija koja je sada baza za postizanje vrhunskih rezultata.


Zaključak


Apsolutno isti princip može da se primeni i u našim poslovnim krugovima.


Ukoliko želite da ostvarite dugogodišnji natprosečan rezultat radite na razvoju svoje organizacije, odnosa u njoj i jačanju svojih ljudi i svojih timova. Radite na organizacionoj kulturi, poverenju među zaposlenima, saradnji, interakciji i komunikaciji. Radite na razvoju timova jer tu leži skrivena ogromna, nezamisliva snaga. Jaki pojedinci, superstarovi su sjajni, ali jak tim je još sjajniji!


Situacija u kojoj se sada nalazimo je odlična prilika da se fokusiramo na svoje ljude, na svoju organizaciju. Prihodi su se svima smanjili, drastično se smanjuju troškovi i nije vreme da jurimo za jakim ali i skupim igračima na kojima ćemo bazirati svoje poslovanje. Često u timovima postoje veroma dobri ljudi ali oni ili nisu prepoznati, ili se sa njima ne radi dovoljno da bi pokazali svoj potencijal.


Sada je pravo vreme da se okrenete svom dvorištu, iako je trava u komšijskom često zelenija. Iskoristite ove okolnosti za pripremu svojih timova za poslovanje posle krize. Možda u ovom periodu ne možete napraviti veliku materijalnu dobit, ali strvaranje jake organizacije ima daleko veću i dugotrajniju vrednost.


Kao što je Čerčil rekao: “Don’t waste a good crisis”!


Dr Bojan Kostandinović

Predavač. Savetnik. Bivši odbojkaški reprezentativac. Timski igrač.

Centar za edukaciju i razvoj potencijala timova „Implementacija znanja“

www.bojankostandinovic.com

218 views0 comments

Recent Posts

See All