• Bojan Kostandinović

Ne može se kreirati lider u učionici

Vozeći u Parizu bicikl po jelisejskim poljima (Champs-Elysees), video je mnoštvo policajaca koji su obezbeđivali praznu aveniju. Pitao je o čemu se radi ali mu niko nije odgovorio. Tek kada ga je na kraju avenije jedan od policajaca zaustavio, zaključio je da je on prvi biciklista koji vozio jelisejskim poljima neposredno pre nego što je naišla kolona biciklista koji su vozili čuvenu trku oko Francuske (Tour de France).


Ova anegdota predstavlja metaforu njegove karijere: jedan od najoriginalnijih mislilaca u oblasti menadžmenta, stvarajući svoj sopstveni pravac, praćen od ostalih koji su razbešnjeno okretali pedale da bi došli na isti put kao i on, ali mnogo, mnogo kasnije.


Henry Mintzberg

 

Profesor Henry Mintzberg sa McGill Univerziteta u Montrealu u Kanadi jedan je od najuticajnijih učitelja biznis strategije i sigurno jedan od najistaknutijih svetskih naučnika u oblasti menadžmenta, strategije i formi razvoja organizacije.


Dugo je razvijao novi naučni plan: da promeni bitnost i suštinu samog obrazovanja o biznisu. Zvuči pomalo kao nestvarna ambicija jer obrazovanje o menadžmentu generalno, kao i MBA, nikada nisu bile popularnije. Međutim, postavljajući pitanje Mintzbergu zašto treba menjati suštinu edukacije dobićete vrlo precizan i istančan odgovor „da je klasičan MBA legendaran, opšte poznat sistem učenja o biznisu, ali ako probate da na taj način istrenirate menadžera, to je smrtno pogrešno“.


Mintzberg se slagao sa činjenicom da se američki stil obrazovanja menadžera potražuje širom sveta ali, po njemu, to nije bio najpovoljniji način na koji to obrazovanje treba dalje da se razvija. Naglašavao je da takav pristup pokušava kreirati neku vrstu nove aristokratije. Biznis klasa koju poznajemo ima za pravo liderstvo zato što provodi nekoliko godina u učionicama, ali ako stvarno hoćete nekoga da naučite kako da postane menadžer, morate ga postaviti u jedno okruženje gde će imati neposredni dodir sa ostalim menadžerima i tek tako bi on bio u mogućnosti da postane zaista pravi menadžer, jednog dana i pravi lider. Jednostavno, ne može se kreirati lider u učionici.


Mintzberg je postavio sledeća pitanja: kako budući studenti mogu očekivati da uče biznis u školama na pomenutim primerima kada su oni već na dan razmatranja uveliko zastareli? Pored toga, škole daju profesoru isuviše kontrole nad vodjenom diskusijom! Šta to znači da studenti treba da razmišljaju globalno? To nije dovoljno. Zbog svega toga Mintzberg insistira da zapadni stil ideja treba učiti u grupi sa studentima koji dolaze sa ostalih podneblja i poseduju samo površno znanje o načinu života i razmišljanja o zemlji u kojoj studiraju. Da bi se postao globalni menadžer mora se bez sumnje naučiti kako ljudi iz drugih regiona sveta i iz drugih kultura razmišljaju i reaguju u različitim situacijama. Tek tako bi naše misli biti podignute na nivo jednog savremenog menadžera.

Mnogi su u početku iskazivali velike sumnje i nedomice o novom započetom projektu koji je vodio profesor Mintzberg. Program, nazvan Medjunarodni Master u Praktičnom Menadžmentu (International Masters in Practicing Management - IMPM) se već više godina primenjuje u praksi. Veliki broj učesnika je prošao kroz program, medju kojima i dosta sponzorskih rukovodioca, što je predstavljalo ogroman dodir izmedju njihovog privatnog i profesionalnog života. „To je promenilo ljude više nego ijedan drugi program koji sam ja video“, kaže Frank Mek Olej (Frank McAuley), vicepredsednik u Rojal Banci u Kanadi (Royal Bank of Canada), koji je bio poslao 16 ljudi u program. „Svakog od njih program je postavio na različito, ali sasvim odgovarajuće mesto“.


UČENJE O UČENJU


Mintzbergova čitava karijera je bila fokusirana na istraživanja i analiziranja kako menadžeri donose odredjene odluke i kako oni uopšte razvijaju strategiju; kako ljudi rade, kako koriste svoje misli, odluke i komunikaciju. Dakle, šta u stvari čini IMPM program različitim i zašto je on vredniji pažnje za menadžere od ostalih programa?


Od samog starta program se odvijao u pet zemalja (Kanada, Francuska, Indija, Japan i Velika Britanija), u periodu od 16 meseci i to u pet modula u intervalima od po dve nedelje. Danas je akcenat stavljen na ekonomski sve uticajnije zemlje BRIC regiona i „u igru“ su ubačeni Kina i Brazil. Znači, ne postoji samo jedno mesto za koje su menadžeri vezani, razmišljanje je globalno.


Posle svakog modula, kada se „studenti“ vrate na posao, oni moraju da opišu kakve je program uticaje direktno imao na njihov posao. Oni se sreću sa rukovodiocem programa u njihovoj oblasti i rade na, takozvanim, rizičnim poduhvatima (ventures), koji su programirani da kreiraju stvarne promene u njihovom radnom okruženju.


Moduli koji se obrađuju su sledeći:


  • MODULE 1. - MANAGING SELF: THE REFLECTIVE MINDSET, LANCASTER, UK

  • MODULE 2. - MANAGING ORGANIZATIONS: THE ANALYTIC MINDSET, MONTREAL, CANADA

  • MODULE 3. - MANAGING CONTEXT: THE WORLDLY MINDSET, BANGALORE, INDIA

  • MODULE 4. - MANAGING RELATIONSHIPS: THE COLLABORATIVE MINDSET, BEIJING, CHINA

  • MODULE 5. - MANAGING CHANGE AND CONTINUITY: THE ACTION MINDSET, RIO DE JANEIRO, BRAZIL

Svaki modul je prezentiran od strane jednog od pet univerzitetskih partnera. Studenti putuju u svaki kampus na jedan od modula i provode vreme uključeni u kulturni život zemlje, praveći društvene posete i upoznavajući se sa kulturom, načinom razmišljanja i reagovanja, a sve to uz pomoć studenata koji se nalaze u svojoj sopstvenoj zemlji. Sve aktivnosti koje obavljaju na IMPM-u su usko povezane sa njihovim neposrednim poslovnim iskustvima. Na ovaj način ljudi koji već rade u grupama, bilo da su to zaista realne grupe ili možda virtuelne, se ohrabruju da prihvate program i prenesu ga na oblast svog delovanja. Na taj način se ideje koje su sticane u programu prenose na konkretne primere u oblasti obavljanja poslovnih zadataka.


„Poslednja stvar koju studenti trebaju od nas naučiti je čvrsta, opterećujuća školska aktivnost. Oni ionako žive svakodnevni „logorski život“. Ono što njima zaista treba jeste da naprave korak napred, pobegnu od svakodnevnog pritiska koji im se nameće i da na taj način iz sebe izvuku sva svoja iskustva“, kaže Mintzberg.


Savremena inovacija u IMPM-u je „pravilo 50-50“. Za razliku od standardnog tradicionalnog načina učenja gde je profesor jedini i najveći stručnjak u učionici, IMPM časovi dozvoljavaju studentu da polovinu vremena provede u konverzaciji sa drugim studentima. Diskusije često skrenu sa zadate teme- ali po Mintzbergu, u tome i jeste poenta. Izvršioci moraju sami odlučiti šta je relevantno i ići ka tom cilju. Program kao takav ne donosi višak posla, nego čak naprotiv, na način kojim je organizovan, u velikom broju slučajeva daleko manje vremena oduzima u rešavanju određenog problema. Ali, vi svakako morate na sve to gledati dosta duboko, razumeti problem i tek onda reagovati i ući u raspravu sa ostalima u grupi. Često dotaknete mnoštvo tema koje nisu kokretno bile cilj razgovora, kao što su politika i ekonomija, pa čak i etika i biznis.


Između dva modula, učesnici provode nedelju dana u kancelarijama partnera prezentirajući svoje opservacije. Takvo jedno veoma interesantno iskustvo imao je Džef Gutri (Jeff Guthrie), veteran Rojal Banke Kanade koji se priključio svojoj partnerki, koja je bila šef tima Internacionalnog Crvenog Krsta i Crvenog Polumeseca u severnoj Africi, u izbegličkom kampu u Siera Leone, gde je u stvari bila njena kancelarija. Tamo je na vrlo zanimljiv, originalan ali i surov način morao da nauči stvarnu, menadžersku lekciju, kako da reši problem koji mu se nameće sa onim sredstvima koje trenutno poseduje. Duh neformalnosti koji je zastupljen u IMPM-u primorava menadžere da u rešavanju problema ulože veoma veliku energiju i razmatranjem svih mogućih solucija koje su im na raspolaganju dodju do krajnjeg cilja.


POMERITE SVET NAPRAVITE DODIRE


Uspesi IMPM-a predlažu da nakon dugogodišnje vladavine klasične MBA svet definitivno mora da se okrene drugačijem načinu razmišljanja, razmišljanju koje propagira profesor Mintzberg. Tradicionalni MBA program sada pokušava da i sam razvije novi način učenja menadžmenta. Kompanije širom sveta rade na približavanju svojih programa programu IMPM-a.


Kako ubediti rukovodioce da isključe svoje mobine telefone, zatvore svoje dnevne planere i otvore svoje misli za razmišljanje i učenje? To su pitanja koja ujedno fasciniraju i muče Henri Mintzberga. Ovde su neke od njegovih osnovnih verovanja:


Stvarni rukovodioci samo, molim. Koncept učenja menadžmenta koji vas odvaja od kolega na par godina je bez smisla, zaključuje Mintzberg. Rukovodioc mora biti sponzorisan od svoje kompanije, ali ujedno dok je u programu on mora da nastavi da radi. Samo ako ima sopstvena iskustva koja može da podeli sa drugima može doprineti grupnoj diskusiji.


Vaše kolege su ujedno i vaši učitelji. Na svakih sat vremena koji profesor provede u predavanjima studenti imaju svojih sat vremena diskusije na temu koja je za njih relevantna. To znači da se lekcija koja je predavana od strane profesora odmah, na licu mesta smešta u stvarna iskustva koja studenti već poseduju. Bitno je, takodje, da studenti u grupi sede u krug, ne u klasičnoj školskoj varijanti, jer se tim načinom sedenja omogućava da reazgovor nesmetano teče.


Razbiti šablon. Mnogi klasični MBA programi i dalje podučavaju kroz prizmu specifičnih tema razvijenim po već odredjenim šablonima. Ali, to nije pravi put „do cilja“. Po Mintzbergu sam koncept teorijskih učenja specifičnih veština ne pomaže pri stvarnim životnim odlukama koje ljudi donose u svetu biznisa ili u svakodnevnom životu. IMPM, naprotiv, koristi metode koje spajaju „udaljene tačke“.


Biti spreman odreći se scenarija. U IMPM-u svaki modul je osmišljen da na kraju pred studente postavi jedan od najčešćih problema ili tema. Ako mnogi pred sobom imaju jedan isti odredjeni problem, program je fleksibilan da potroši dovoljno vremena u oblasti koja je problematična i na taj način u potpunosti otkloni sve sumnje oko postojećeg problema. Studentima je jednostavno omogućeno da sami organizuju svoje obrazovanje u smeru koji njima odgovara, a profesor je tu da pomogne tamo gde je to zaista potrebno.


UČITE SE IGRI DOK STE U NJOJ SAMOJ


Henri Mintzberg je oduvek imao drugačije ideje i mnoge od njih su zaista veoma dobre. Stvarno pitanje koje nam se nameće nije da li njegove ideje zvučno deluju na nas, već da li one stvarno prave razliku na menadžersko ponašanje u organizacijama, odnosno da li ih menadžeri zaista primenjuju na svojim radnim mestima?


Profesor Mintzberg je temu o kojoj se govori predstavio na najprostiji mogući način. Jednostavno, NE MOŽE SE KREIRATI LIDER U UČIONICI. Mintzbergova globalizacija misli, svedena na iskustva stečena u neposrednom dodiru sa ljudima sa drugačijim profesionalnim i životnim iskustvima, kulturama i religijama ne može da zameni nikakva, kako god napisana knjiga. Taj osećaj blizine u razgovoru, pogledu ili razmeni reči jednostavno treba doživeti, te se zbog toga na tome i potencira. Stvarna vrednost MBA edukacije je ta da je student može primeniti u stvarnoj životnoj situaciji. Najizazovniji problem koji treba rešiti je kako voditi konverzaciju i kako njome koordinirati na multi-ekspertskom nivou i na taj način doći do individualnog i kolektivnog napretka. Prednosti koje oni imaju koji su u interakciji sa drugim menadžerima sa različitim profesionalnim i životnim iskustvima, sa ljudima iz drugih zemalja, drugih kultura ili etničkih grupa su ogromne. Bogatstvo iskustvom je od neprocenjive vrednosti za sve nas, zauvek.


MBA nije šablon za rukovodjenje, kao ni jedan drugi akademski kurs. Nešto kao oficirski trening program u vojnoj školi. Nije vojska ono što se uči na časovima. Vojska su dugotrajni mukotrpni treninzi u prirodi, praktično uvežbavanje, solidarnost, rukovodjenje. Čista, suva teorija ne može doneti veliki napredak. Teorija koja se uči u školskoj klupi je bez sumnje potrebna, ona je osnova, ali pravi lideri, vodje, ljudi koji će biti ispred drugih, se mnogo teže mogu uočiti i istaći u jednoj školskoj atmosferi koja ne donosi pred pojedinca izazov trenutnog odlučivanja, ne donosi izazov rizika, vremenskog ograničenja, materijalnog limita. Biti pravi rukovodioc ne znači samo pročitati ili naučiti hiljade stranica već napisanog štiva, već pokazati umeće snalaženja u datom trenutku, reagovati na pravi način u pravo vreme i biti, jednostavno, iznad drugih. Možda su u pravu oni koji kažu da prvo treba naučiti igrati pa tek onda ući u igru, ali je nesumljivo korisno i učiti se igri dok ste u njoj samoj. To nikako nije naodmet, čak naprotiv, vrlo je poželjno.

39 views0 comments

Recent Posts

See All