• bkostandinovic

Da li praviš razliku?

Moja iskustva iz sporta i biznisa


Kada vas kao profesionalnog sportistu preporuče nekom novom klubu često vaši novi potencijalni poslodavci o vama znaju da pitaju samo jednu jedinu rečenicu:


„Da li pravi razliku?“


Ukoliko praviš raziku onda si im potreban, ukoliko ne praviš razliku – ne trebaš im. Razlika može da se napravi u napadu, odbrani, timskoj saradnji, inicijativi, motivaciji, energiji, staloženosti i mnogim drugim aspektima, u zavisnosti od toga šta je treneru, ali i timu potrebno.

Srbija je zemlja koja je u 2021. godini imala najboljeg igrača – MVP u tri najjača svetska košarkaška takmičenja uključujući i NBA ligu. Srbija je zemlja iz koje dolaze veliki sportski šampioni. Šta je to što karakteriše sve te šampione, u čemu oni prave razliku?


Sve njih, pored nespornih igračkih kvaliteta, karakteriše i nešto što nema direktne veze sa sportskim umećem – karakteriše ih visok stepen emocionalne inteligencije - EQ. Da li dobar playmaker mora da ima visoku emocionalnu inteligenciju, koliko ona utiče na dobro vođenje tima? Koliko dobro Teodosić i Micić, a naročito Jokić sa svojim neverovatno retkim, playmaker-skim viđenjem igre za jednog centra, razumeju svoje i tuđe emocije i u skladu sa njima i reaguju u donošenju odluka vezanih za košarkašku igru?

Jednom sam pitao jednog velikog trenera u čemu je razlika između dva igrača, oba su dobra ali je samo jedan vrhunski? Rekao mi je da je jedina razlika između njih u prepoznavanju. Vrhunski igrači prepoznaju svoje emocije, emocije saigrača ali i emocije protivnika, prepoznaju stanje saigača i stanje protivnika, prepoznaju situaciju, prepoznaju strah i paniku ali i staloženost i mirnoću, prepoznaju one na koje mogu da računaju kada je teško, ali i one na koje ne mogu. Vrhunski asovi prepoznaju odnose u timu, komunikaciju među igračima, liderstvo na delu, prepoznaju trenutak kada treba da se donese prava odluka ili „prelomi“ utakmica, a za sve to prepoznavanje im je potrebna veoma visoka emocionalna inteligencija. Oni je imaju i zato i jesu najbolji.


Pre par godina sam lično upoznao prof. Daniela Golemana, svetskog broja 1 na temu emocionalne inteligencije, i upitao ga kakva su njegova iskustva sa sportistima? Odgovorio mi je da je bio savetnik stručnog štaba košarkaškog NBA šampiona Golden State Wariors-a koji je osvojio NBA prsten 2015. godine iako nije imao najjači tim. Kao jedan od glavnih razloga osvajanja NBA lige naveo je izuzetno visoku, natprosečnu emocionalnu inteligenciju njihovog trenera Steve Kerr-a.

Prof. dr Daniel Goleman – Svetski br. 1 na temu Emocionalne inteligencije


Epilog


Ukoliko napravimo paralelu između sporta i poslovnog okruženja postavlja se potpuno logičan zaključak:


Kao što je sportskim asovima potreban visok nivo emocionalne inteligencije da bi uspešno vodili sportske timove, upravo je tako on potreban i menadžerima koji vode poslovne jedinice ili celokupne organizacije. Što bolje menadžeri uspeju da prepoznaju situacije – odluke koje donose biće kvalitetnije a rezultat bolji. Da bi ih dobro i pravovremeno prepoznali moraju da imaju razvijen visok stepen emocionalne inteligencije - EQ.


I zato, da biste bili uspešniji i da biste ostvarivali vrhunske rezultate razvijajte svoju i emocionalnu inteligenciju svojih zaposlenih. Samo će vas visok EQ dovesti na vrh i izdvojiti iz gomile prosečnih, samo ćete tako uspeti da napravite potrebnu i neophodnu razliku koja krasi samo šampione.



Dr Bojan Kostandinović

Centar za edukaciju i razvoj potencijala „Implementacija znanja“

170 views0 comments

Recent Posts

See All